zanimiv, da cigani živijo dobro z barbari Srbi. še bolj zanimivo je, da v Avstriji nimajo težav.
članek
Kad ideš u Valjevo, jedinim putem kojim možeš da dođeš do Valjeva, kad kreneš u Valjevo a da nikada ranije nisi išao dalje od Šapca (kako bi to rekao pesnik Beækoviæ), moraš da prođeš kroz Draginje. Apelujem na opštinske vlasti da ovo mesto uvrste u turističku ponudu kraja, baš uz sve lepo obeležene manastire i Brankovinu, rodno mesto Desanke Maksimoviæ.
Ko nije video Draginje, taj ne zna šta je reportaža Večernjih novosti. Romsko naselje sa dvorcima iz priče o Aladinu, arapske kupole i arapski konji od gipsa na ogradama, beli mermer i murali od fluorescentnih boja da lepo svetli u mraku, ispod svakog krova nekoliko hiljada kvadrata stambenog prostora, dorski i jonski stubovi, kapele i kupole, a oni svi na ulici, stolice ispred ograde tik uz put, bosnoga deca se vijaju po prašini, u Valjevu mi kažu i sa malim udžericama iza tih dvoraca čudne arhitekture koje se ne vide s puta, u kojima zapravo lepše i po meri i tradiciji zapravo žive. Pretpostavljam da im je svima yebao mater prvi sugrađanin koji se obogatio organizovanim prosjačenjem i džeparanjem u Beču, pa sazidao kuæu usputnjaču od nekoliko hiljada kvadrata, nalik na jedinu bajku koju je negde napola čuo.
Videla sam nešto slično u selima nadomak Bukovca, odmah sam imala sličnu asocijaciju, ali tamo nije bilo dovoljno takmičarskog duha, pa je napravljeno svega desetak takvih, trč-trč pa dvorac. Ali Draginje, Draginje je bez konkurencije u maštovitosti. Očekujem da jednog dana, kada me put nanese ponovo u Valjevo, jedinim putem kojim se može u Valjevo iæi, da vidim i građevine nalik na one iz Star Wars, ili iz neke futurističke kompjuterske igrice, mislim da æe iæi u korak s modernim dobom u svom takmičarskom duhu.