Željava

Hanzi

Guru
27. jul 2007
47.765
6.750
113
pri taščici
nekaj od tega sem že gledal na netu pred časom.
A je na netu kaj od tistega jedrskega zaklonišča v BIH-u , v katerem bi "300" ljudi lahko živelo nekaj mesecev? (nova tema!¨)
 
Nazadnje urejeno:

Apollo8

Mahoney
15. avg 2007
15.177
7.021
113
A je bil Han Pijesak tisto zaklonišče kjer so pred nekaj elti odkrili cel nasad norih gob? Ker uradno naj bi oddajali za gojenje šampinjonov
 

veselilisjak

Sloven´c
22. jul 2007
25.331
355
83
39
Tegale tudi nisem vedel:

Citat:
Fabrika "UNIS-PRETIS" Vogošæa (predgrađe Sarajeva) važila je sve do rata u BiH za najveæu fabriku namenske proizvodnje u SFRJ. Fabrika je bila više poznata po licencnoj proizvodnji popularnog Golfa dvojke (TAS), i malo je ko znao a da nije imao kontakta sa zaposlenima, šta u stvari proizvodi ova fabrika. Iako je imala svoj civilni deo, on je samo formalno bio odvojen od vojnog jer je kompletna proizvodnja bila tako usklađena da u slučaju buduæeg rata automatski pređe na vojni režim rada. Naime, pod istim krovom gde su se proizvodili kablovi za Golf nalazio se pogon ( jedini u celoj SFRJ ) za proizvodnju raketnih projektila za VBR ( višecevni bacač raketa ) tipa "ORKAN" 262mm - najmoænijeg oružja kojeg je proizvela i posedovala tadašnja JNA. Pogoni su bili odvojeni samo tankim pregradnim zidovima koji su se u slučaju pomenutog rata uklanjali i spajali u jednu celinu. Fabrika je u ono vreme zapošljavala oko 11000 radnika, dok je u vojnom delu radilo čak 7500.
O veličini čitavog kompleksa - fabričkog kruga sa podzemnim objektima neka govori podatak da od zapadne kapije (ulaza) pa do istočne ima čak neverovatnih 12km ! Kroz kompleks je prolazila železnička pruga tako da su se finalni proizvodi lako transportovali iz fabrike.
Stručnjaci procenjuju da je kapacitet proizvodnih linija PRETIS-a bio oko 4000 projektila različitih kalibara na dan. Poredeæi to u svetskim razmerama ta je količina proizvedenih granata isturala fabriku u sam vrh kako po kvalitetu , tako i po sposobnosti a sve se to odražavalo na ogroman uspeh na tržištu.
Sama fabrika posedovala je najmodernije mašine za proizvodnju projektila od 76 pa do 400mm (raketni pogon) a jedan od pogona izrađivao je i avio bombe FAB-250. Mašine su nabavljane sa svih strana sveta i od svih najpoznatijih proizvođača ove vrste opreme. Osim modernih kojih je bilo zastupljeno skoro 90 %, gotovo celi vek radila je i linija dopremljena iz Nemačke na ime ratne odštete, kapaciteta 1000 granata/dan do 100mm. Ovu liniju radnici su zvali i "Hitlerova kovnica" aludirajuæi na njeno izvorno poreklo. Po najmodernijoj Američkoj tehnologiji rađene su komore za raketne motore, kapaciteta 1000 cevi na dan. Godinama se u tom pogonu radilo po 500 komora dnevno za rakete GRAD 122mm (VBR) i to za Iračke OS.
Između ostalih proizvoda rađeni su projektili 125mm za tenk M-84; 152mm za top-haubicu NORA ; 130mm za dalekometne topove M-46, a pred sam rat usvojena je licencna proizvodnja po Belgijskoj tehnologiji projektila kalibra 155mm sa i bez plinskog generatora (ERFB i ERFB-BB) dometa do 45 km. Fabrika je posedovala i vlastiti poligon za ispitivanje finalnih proizvoda. Sistem zaštite fabrike i obezbeđenja bio je veoma visok. Svi zaposleni imali su posebne identifikacione kartice i kombinezone u plavoj boji i imali su ograničeno kretanje unutar pogona . Posebno se to odražavalo razdvajanjem od radnika iz civilnog pogona sa narandžastim kobinezonima. Pretpostavka je da je deo filma "Valter brani Sarajevo" sniman u kompleksu, naročito scene podzemnih tunela.
Po izbijanju rata u BiH, fabrika i celokupna proizvodnja bili su pod kontrolom VRS. Koliki je bio obim proizvodnje u tom periodu, ostaje nepoznanica ali je činjenica i sigurno je da je fabrika radila i proizvodila sa smanjenim kapacitetom zbog pomanjkanja ljudstva i sirovina. Špekulisalo se da je VRS po napuštanju Vogošæe(1995) i njene predaje (Dejtonski sporazum) vlastima R.BiH sa sobom odnela i velik broj mašina i alata te ih premestila na druge rezervne lokacije. Istina je da veliki deo nije iseljen a i nije bilo tehničkih moguænosti da se to i učini (mašine su težile po nekoliko stotina tona) te su iste i ostale na raspolaganju novim vlastima. To se i da videti jer su isti ubrzo zanovili proizvodnju te fabrika sada posluje pozitivno.
 

Brina

Zelenc'
19. jul 2009
22
0
1
Še slika z Google Earth, sicer od 2003, ampak približno tako stanje je še danes.
Vzletno pristajalna steza je še dobro vidna.
 
I

Izbrisan uporabnik #488

Al pa takole.
https://www.youtube.com/watch?v=JcJa7f6GdAo za gobe

Sicer pa evo ene letošnje z Željave
smile-1.gif

zeljava.jpg
 

msenjur

Guru
11. sep 2007
27.025
-381
113
fajn, sm zanc bral o tem v muzeju v pivki, in si mislil kaksna skoda da ni urejeno za obiske!

no, zdej bojo mal zrihtal. fajn
 
  • Všeč mi je
Reactions: Kamele0N

pek007

Majstr
8. maj 2007
1.159
341
83
39
Bili lansko leto dol... Za enkrat vidt je... Drugace pa 30 let je morda steza bla ravna... Zdej je pa hujse kot da bi nasi asvalterji delal asvalt... Ene par kuclu je umes...