Citat:
Na ovom forumu vrlo korektno i uspešno srađuju ljudi iz sada posebnih država nastalim iz bivše SFRJ. Povezala nas je ljubav prema brodovima, ratnoj tehnici i jedinicama sa "imidžom", ali i običnim ljudima koji čine vojske. Nažalost u našim republikama ima dosta ljudi koji su uverenja da su naše države i narodi toliko različiti da ih ništa zajedničko ne povezuje. A ja sam, evo, izvukao neke zanimljivosti koje æe iznenaditi, možda, ove mladje.
Nema "velikog Srbina" koji neæe, na zvuke hrvatske himne "Ljepa naša domovino" začepiti uši, ugasiti televizor ili zviždati, ako je negde na stadionu. A ne zna da tako zviždi i velikom Srbinu Josifu Runjaninu (ime mu se piše sa f na kraju), kompozitoru (skladatelju) ove vrlo lepe himne. Josif Runjanin, austrougraski oficir, komponovao je ovu melodiju na tekst jednog hrvatskog pesnika. Himna je izvedene prilikom dolaska Vuka Karadžiæa u Petrinju, u znak dobrodošlice. Josif Runjanin je sahranjen na starom pravoslavnom groblju u Novom Sadu i na spomeniku mu, æirilicom, piše (osim imena i prezimena) "Ljepa naša domivino".
Gotovo sam sigran da æe svaki "veliki Hrvat" učiniti isto što i njegov kolega "veliki Srbin", kada čuje poznatu melodiju "Marš na Drinu". A ne zna da je njen kompozito Stanislav Binički, sin Hrvata i Nemice, rođen u Sbiji gde mu je otac, ponesen romantičarskim zanosom, došao iz tadašnje Austro-Ugarske i takođe bio oficir u Srpskoj Vojsci.
Mnogi Srbi ne znaju da dok stoje mirno i slušaju jednu od najlepših himni, srpsku himnu "Bože pravde", odaju počast najzaslužnijem za njen nastanak, kompozitora te himne, velikom slovenačkom kompozitoru Davorinu Jenku. On je komponovao i više poznatih, "starogradskih pesama", kao i muziku za komad ("sa pevanjem, igranjem i pucanjem") "Ðido". Ove melodije možete svako jutro čuti na Radio Beogradu kao primer "izvornih" srpskih narodnih pesama. Jenko je komponovao i staru slovenačku himnu "Naprej zastave slave", koja je danas zvanična pesma Vojske Slovenije.
U Srbiji gotovo da nema đaka koji niie čuo za znamenitog biologa svetskog glasa, prvog predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, Josipa Pančiæa (ime mu se izvorno piše sa sa slovom "p" na kraju, mada se u Srbiji piše sa "f"). Ovaj Hrvat, Ličanin i zagriženi Ilirac, kao mlad čovek došao je u Srbiju, tu ostao, stvorio karijeru i tu otkrio poznatu "Pančiæevu omoriku" sa kojom je stekao svetsku slavu. U Srbiji mnoge škole, ulice i ustanove nose njegovo ime dok je u Hrvatskoj gotovo zaboravljen.
Neki Makedonci bi se sigurno naljitili kada bih im rekao da je kompozitor jedne od najpoznatijih narodnih pesama "Bitola moj roden kraj" jedan Turčin. Ime sam zaboravio.(Bil je Ajri Demirovski) Rođen je u Makedoniji u porodici etničkih Turaka, odrastao u makedonskoj porodici kao siroče, komponovao ju je još kao mlad čovek. Sredinom 50-tih je emigrirao u Tursku gde je postao vlasnik jedne od najpoznatijih diskografskih kuæa. Na pitanje zašto nikad nije tražio autorska prava za ovu kompoziciji odgovorio je otprilike ovako: "Taman posla, pa meni je čast da se ova pesma smatra izvornom narodnim pesmom".
Jedan od najznačajnijih srpskih generala 19. veka, koji je vodio i predvodio Srpsku vojsku u ratovima protiv Turaka bio je general Ðuro Horvatoviæ, Hrvat po nacionalni, (Nova Gradiška, 1835-1895). Kao mlad čovek prešao je u Srbiju gde je kao obrazovan vojnik (bio je oficir u Austriji) primljen u vojsku. Bio je jedan od komandanata srpske vojske u ratovima sa Turcima 1876-1878. Posebno se istakao u odbrani Timočke krajine (Knjaževac, Negotin) u turskoj ofanzivi. Kasnije je bio i komandant aktivne vojske (načelnik generalštaba, kako bi se danas reklo) i ministar vojni. U vojnoj akademiji Srbije uči se o ratnoj veštini ovog čoveka. Takođe i general Franasoviæ Dragutin je bio poreklom Hrvat.Tokom vojne karijere tri puta je bio ministar vojni u Srpskoj vladi.
Inače, u staroj srpkoj vojci bilo je više istaknutih oficira koji nisu bili Srbi ni rođeni u Srbiji. Jedan od istaknutih komandanata srpske vojske tokom Prvog svetskog rata bio je lužički Srbin, general Pavle Jurišiæ Šturm. Još jedan pruski đak, (kao i Pavle Jurišiæ Šturm završio je prusku vojnu akademiju), ali Nemac bio je pukovnik Horstig Pavle, istaknuti komandant iz ratova 1876-1878. godine.
Reč četnik skovao je Matija Ban, rodom iz Petrovog sela kod Dubrovnika, sa prostora današnje Hvratske. Bio je pre svega književnik, ali je u istoriji vojne veštine ušao sa knjigama "Osnovi ratni" i Pravila o četničkoj vojni". Ova druga je prva knjiga o "specijalcima" na našim prosorima. Istini za volju, iako katalik, sebe je smatrao Srbinom.
I na kraju, danas najpoznatiji i naslavniji međi onima koje pominjem je Nikola Tesla. Svi znamo ko je on i šta je on za današnjicu. Srbin iz Like, sin pravoslavnog svešetnika, uvek se dičio svojim srpskim poreklom, ali mu to nije smetalo da se diči i domovinom Hrvatskom. Prafraziram njegove reči: "ja sam srpski sin hrvatske domovine".
. Danes med Slovenci vlada prepričanje, da je Albanec lahko samo profi kriminalec, sladoledar ali delavec s polavtomatskim orodjem.
